Aktivnosti

Individualna
psihoterapija

U sistemskom radu sa pojedincem već na prvoj seansi razgovaramo o očekivanjima, nadama, o tome šta je za klijenta cilj terapije. Procenjujemo da li klijentu, sa stanovišta sistemske terapije, možemo pomoći. Sa klijentom dogovaramo prijoritete, način rada, trajanje seanse. Ono što Sistemsku porodičnu terapiju razlikuje od ostalih pristupa jeste da se sa klijentom radi na odnosima sa ostalim članovima porodice,iako oni ne moraju biti prisutni na seansi, kao i na odnosima sa klijentu važnim osobama, razgovaramo o obrascima ponašanja, uverenjima itd.

Indikacije za sistemski rad sa pojedincem su mnoge:

  • Kada klijent želi da radi na problemu ali ne želi da se uključe ostali članovi porodice.

  • Kad klijent želi da radi na svojim problemima a porodica nije u mogućnosti da se uključi u terpiju.

  • Nerazrešeni konflikti

  • Rad sa tajnama

  • Razvod, u slučaju motivacije

  • Kada drugi partner neće ili ne može da dodje na terapiju

  • Nasilje

  • Rad sa adolescentima u pojedinim fazama terapije

Online savetovanje i 
psihoterapija
Terapija putem skype-a

„Internet counseling“, „internet therapy“,“cyber counseling“, „online therapy“ ili na našem jeziku – savetovanje i psihoterapija putem interneta - sve češći je izbor ljudi koji se iz nekog razloga opredeljuju za psihoterapijski rad.

 

Šta psihoterapija putem interneta tačno podrazumeva?

 

Terapija preko interneta se najčešće obavlja preko skype-a. On je dostupan svakome i uz jednostavnu instalaciju aplikacije omogućava komunikaciju putem računara, telefona, tableta.

Klijent i psihoterapeut se sastaju ispred svojih računara u unapred dogovoreno vreme. Razgovor, odnosno terapijske seanse traju 50 minuta. Intenzitet njihovog organizovanja je u velikoj meri individualizovan i zavisi od različitih faktora o kojima, između ostalog razgovarate sa svojim terapeutom.

 

Ovakav vid terapijskog rada je koristan ukoliko ste razmišljali o tome da se obratite psihoterapeutu ali vas obaveze i nedostatak vremena sputavaju.

Drugi važan razlog opredeljivanja klijenata, najčešće iz dijaspore, za terapiju putem skype-a jeste prilika da razgovaraju sa nekim na svom jeziku, sa nekim ko deli sa njima i razume kulturološke  osobenosti podneblja odakle potiču.

 

Koje su prednosti i ograničenja online psihoterapije?

 

  • Pogodno. Lak pristup, brzo i fleksibilno. Možete obavljati terapiju ma gde se nalazili i kada vam odgovara. Nema potrebe da putujete do terapeuta ukoliko imate internet prosečne brzine. Veoma praktično za osobe koje imaju veliki broj obaveza ili putuju često zbog posla.

  • Klijentima je komfornije da razgovaraju iz svog doma.

  • Ukoliko se klijent i terapeut dogovore da uključe i e-mail-ove u rad, postoji prilika da ponovno čitajući ih, klijenti dođu do nekih novih, za njih korisnih uvida.

 

Ograničenja:

  • Terapija putem skype-a ne može zameniti u potpunosti klasičnu psihoterapiju, posebno ukoliko se radi o dijagnostikovanju i tretmanu mentalnih bolesti.

  • Neadekvatna internet konekcija može narušiti tok terapijske seanse.

 

 

Da li deca i tinejdžeri mogu biti korisnici online savetovanja i terapije?

 Korisnici ovakvog vida savetovanja mogu biti isključivo osobe starije od 18 godina.

 

Kada da znam da online terapija nije za mene?

 

Online terapija se ne preporučuje ukoliko se osoba nalazi u situaciji da joj urgentno treba pomoć, kada je u akutnoj krizi koja zahteva trenutno delovanje. Takođe se ne preporučuje osobama koje su suicidalne (razmišljale o pripremi ili imale pokušaj samoubistva), kao i osobama koje mogu nauditi sebi i drugima, osobama koje pate od psihoza (imaju halucinacije, deluzije, misaonu dezorganizaciju) ili drugih mentalnih bolesti. Takođe, ovakav vid terapije nije preporučljiv osobama koje konzumiraju alkohol ili psihoaktivne supstance. U ovakvim slučajevima je najkorisnije u što kraćem vremenskom periodu obratiti se odgovarajućim ustanovama i potražiti pomoć.

 

Terapija putem skype-a može biti veoma korisna u savladavanju teškoća koje ometaju svakodnevicu, u učenju i sticanju novih tehnika i veština komunikacije, pronalaženja novih uvida u odnose sa partnerom, porodicom, profesionalnim okruženjem. Borba sa stresom, anksioznost, tugovanje i/ili gubitak, razvod su teme koje često dovode ljude na terapiju.

Pojedini životni događaji i okolnosti, za koje se često ne pretpostavlja da mogu biti razlog opredeljivanja za terapiju, poput rođenja bebe, polaska dece u vrtić ili školu, rođenje brata ili sestre, psihosomatske tegobe ili bolovi bez organskog uzročnika, odlazak dece od kuće mogu biti povod zakazivanja prve psihoterapijske seanse.

Partnerska i porodična terapija

Porodična terapija se bavi problemima ljudi koji se javljaju u kontekstu odnosa sa njima bliskim osobama, kao i širim okruženjem. Ona je dobro poznat psihoterapijski pristup koji je prvenstveno okrenut porodici i koji je kao takav posvećen unapređenju porodičnog funkcionisanja na različitim nivoima, podsticanju razumevanja među članovima porodice i razvijanju veština i strategija za rešavanje problema tokom različitih životnih situacija.

 

Sistemska perspektiva razume problemime osobe kroz prizmu odnosa koje ona stvara u raznim kontekstima, na primer: kao partnera u vezi, kao osobu specifičnog kulturalnog, religioznog porekla, seksualnog opredeljenja, uzimajući u obzir socio-ekonomske i političke okolnosti.

Porodica može biti izvanredan izvor podrške ali može predstavljati i mesto u kome vladaju nerazumevanje, patnja i stres. Upravo zbog toga je važna porodična terapija, jer dovodi do povećanja sposobnosti članova porodice da podrže jedni druge.

 

Omogućiti članovima porodice da još efikasnije koriste svoje snage može biti od velike važnosti u trenucima prevazilaženja brojnih kriza, poput perioda značajnih promena unutar porodice ili životnih događaja  kao što su bolest jednog od članova porodice ili gubitak nekog od njih.

 

Uopšteno govoreći, ma koji problem ili situacija u domenu odnosa među članovima porodice može biti tretirana uz pomoć porodične terapije. Takođe, osobe koje imaju teškoće u odnosu sa članovima porodice, prijateljima, kolegama na poslu mogu imati korist od ovog psihoterapijskog modaliteta.

 

Porodična terapija se pokazala naročito korisnom u sledećim oblastima:

  •  kod tretiranja zdravstvenih problema, posebno hroničnih bolesti,

  •  kod psihosomatskih bolesti,

  • mentalnog zdravlja dece i adolescenata,

  • mentalnog zdravlja odraslih,

  • psihoseksualnih teškoća,

  • zloupotrebe alkohola i supstanci,

  • bračnih problema, uključujući separaciju i razvod,

  • kod hranitaljstva i usvajanja dece,

  • teškoća u životnim ciklusima porodice i periodima tranzicije,

  • promociji zdravog roditeljstva i porodičnog funkcionisanja,

  • kod problema vezanih za školu,

  • problema vezanih za posao,

  • traumatskih iskustava, gubutaka i žalosti,

  • kod teškoća u porodičnom životu zbog socijalnih, političkih ili religioznih konflikata.

 

izvor:  http://www.europeanfamilytherapy.eu/

Radionice

Pod radionicom se obično podrazumevaju aktivnosti obuke u okviru neformalnog obrazovanja osmišljene da pomognu ljudima da nauče nešto ili razviju izvesne veštine. Ra­di­o­ni­ca je dru­ga­či­ji na­čin ra­da sa lju­di­ma od onog na šta smo na­vi­kli u ži­vo­tu, na­ro­či­to kroz sti­ca­nje obra­zo­va­nja. Ona predstavlja interaktivnu (participativnu) obuku koja ljudima koji se bave sličnim pitanjima omoguċava razmenu iskustava i veština. Ona omogucava učesnicima ostvarivanje različitih uvida o sebi, drugima  i/ili temi radionice.

 

U širem smislu radonica obuhvata razvijanje veština, znanja i stavova koji su primereni nekom zadatku ili akivnosti, na osnovu neposrednih iskustava. Ona kroz svoje obrazovne ciljeve uzima u obzir da je čovek biċe sa raznim dimenzijama svoje ličnosti i ima celovit pristup razvoja. Oblasti razvoja podrazumevaju:  fizički, intelektualni, emotivni, duhovni i društveni razvoj svakog pojedinca i pojedinke, kao i razvoj karaktera. Tokom radionice koriste se brojne metode i tehnike rada.

Nauči nešto novo

Izazovi  koji stoje pred svakim od nas u profesionalnom, privatnom životu, zahtevaju veoma razvijene brojne veštine i stavove. Ovo nisu potrebe samo mladih, već i potrebe svakog pojedinca u 21.veku.

 

Koncept celoživotnog učenja i rada na sebi je neophodnost.

Uloga i značaj celoživotnog učenja u današnje je vreme vrlo velika, pogotovo usled permanentnih i brzih promena koje traže da se na njih brzo i adekvatno odgovori. S tim u vezi, sticanje novih znanja, sposobnosti, veština i kompetencija kroz razne oblike učenja predstavlja ključni odgovor i konkurentsku prednost za sve one koji žele opstati i nesmetano obavljati svoje poslovne, ali i privatne aktivnosti. Da bi se sve to kvalitetno ostvarilo, potrebno je i pravovremeno i kvalitetno planirati svoje učenje, s jasno postavljenim ciljevima koji su prilagođeni trenutku, potrebama  i specifičnostima svakog pojedinca.

 

Sasvim je sigurno da će i u budućnosti celoživotno, neformalno  učenje, rad na sebi imati ključnu ulogu i  prednost za sve one koji ga praktikuju. 

1/11